Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

нари́цати

несврштом 3, стр. 609

нари́цати

нарицати

Стална адреса

Лема

нарицати

Извор

том 3, стр. 609, редослед 1

  1. а.

    гласно изражавати жалост, запевати, тужити.

    — Тури такве разговоре црне: људи трпе, а жене наричу!
    Њег.
    У граду сирене плачу, звона наричу.
    Крл.
    Нарицао је гавран у оголелој шуми. Марк.
  2. д.

    Д.

  3. б.

    песн. жалостиво призивати, помињати.

    folk
    песн. — песнички
    — Па нариче многе побратиме и нариче посестриме виле.
    НП Вук
Изворни текст (OCR)
нари́цати, на̀рӣче̄м несврш. а. гласно изражавати жалост, запевати, тужити. — Тури такве разговоре црне: људи трпе, а жене наричу! Њег. фиг. У граду сирене плачу, звона наричу. Крл. Нарицао је гавран у оголелој шуми. Марк. Д. б. нар. песн. жалостиво призивати, помињати. — Па нариче многе побратиме и нариче посестриме виле. НП Вук.