нарѝца̄љка

нарицаљка

Стална адреса

Лема

нарицаљка

Извор

том 3, стр. 608, редослед 24

1.
речи (обично стихови у одређеној, једноставној мелодији) којима се гласно жали за ким или чим, запевка, тужбалица; кукање, нарицање.
— Чинило му се као да ослушкује тужне гласове силне нарицаљке. Ћип. фиr. Цврчци су свирали у једном звуку своју нарицаљку.
Мих.
2.
нарикача.
— У спроводима су плакале само унајмљене нарицаљке.
Дуч.

Изворни текст (OCR)

нарѝца̄љка ж 1. речи (обично стихови у одређеној, једноставној мелодији) којима се гласно жали за ким или чим, запевка, тужбалица; кукање, нарицање. — Чинило му се као да ослушкује тужне гласове силне нарицаљке. Ћип. фиr. Цврчци су свирали у једном звуку своју нарицаљку. Мих. 2. нарикача. — У спроводима су плакале само унајмљене нарицаљке. Дуч.