Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

на́родовати

несврштом 3, стр. 611

на́родовати

народовати

Лема

народовати

Извор

том 3, стр. 611, редослед 4

  1. 1.в.

    необ. 1 водити народну, националну политику. В. пр. уз гл. им. народовање.

    необ. — необичнов. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица
  2. 2.

    живети као народ, нација.

    — Мисао почела мислити, народи почели народовати.
    Нен. Љ.
Изворни текст (OCR)
на́родовати, -дује̄м несврш. необ. 1. водити народну, националну политику. В. пр. уз гл. им. народовање. 2. живети као народ, нација. — Мисао почела мислити, народи почели народовати. Нен. Љ.