на̀рочит
нарочит
Лема
нарочит
Варијанте
на́рочит
Извор
том 3, стр. 611, редослед 21
- 1.
који има посебне одлике, неуобичајен, особит; особен, настран: ~ карактер, ~ ћуд.
— Усне дају лицу изражај нарочите живости.
- 2.
посебно, за одређену прилику ангажован, одабран и сл., посебан, специјалан.
— Срете нас нарочити писмоноша из Котора.
Изворни текст (OCR)
на̀рочит и на́рочит, -а, -о 1. који има посебне одлике, неуобичајен, особит; особен, настран: ~ карактер, ~ ћуд. — Усне дају лицу изражај нарочите живости. Пав. 2. посебно, за одређену прилику ангажован, одабран и сл., посебан, специјалан. — Срете нас нарочити писмоноша из Котора. Нен. Љ.