наро́љати

нарољати

Лема

нарољати

Извор

том 3, стр. 611, редослед 20

1.а.
и прел. навалити, натурити.
vulgar
вулг. — вулгарнопрел. — прелазни глагол
— За оволицко је требало па да ми та дроља мужевљи самар нароља.
Богдан.
1.б.
нагомилати, изродити.
— Колико их је дјеце само наш отац нарољао.
Сим.
2.
непрел. нагомилати се, засути.
непрел. — непрелазни глагол
— Прође лето, паде слана, за сланом иње, па снег нароља до појаса.
Ћос. Д.

Пододреднице

~ се

вулг. напити се, наљоскати се. — Позвао у посету ... једнога свога другара ... па ти се они прописно нарољају. Вин

напити се, наљоскати се.

Изворни текст (OCR)

наро́љати, на̀ро̄ља̄м сврш. разг. и вулг. 1. а. прел. навалити, натурити. — За оволицко је требало па да ми та дроља мужевљи самар нароља. Богдан. б. нагомилати, изродити. — Колико их је дјеце само наш отац нарољао. Сим. 2. непрел. нагомилати се, засути. — Прође лето, паде слана, за сланом иње, па снег нароља до појаса. Ћос. Д.