нару́жити

наружити

Лема

наружити

Извор

том 3, стр. 612, редослед 2

1.
учинити ружним, нагрдити, унаказити.
— Своје тело ... жарачем ћу да наружим, спржим.
Ћос. Д.
2.
обасутѝ погрдама, изгрдити, испсовати.
— Чини се као да је сишао с олтара свога небеског заштитника ... да наружи сплеткаруше.
Гор.

Пододреднице

~ се

1. постати ружан, нагрдити се, поружнети. — Наружи се земља од поrашених огњишrа. Ћос. Д. 2. досита ружити кога, напсовати се. — Напроповиједао се својих приповијести, наружио властелина, нахвалио покојне »ексцеленције«. Леск. Ј

постати ружан, нагрдити се, поружнети.досита ружити кога, напсовати се.

Изворни текст (OCR)

нару́жити, на̀рӯжӣм сврш. 1. учинити ружним, нагрдити, унаказити. — Своје тело ... жарачем ћу да наружим, спржим. Ћос. Д. 2. обасутѝ погрдама, изгрдити, испсовати. — Чини се као да је сишао с олтара свога небеског заштитника ... да наружи сплеткаруше. Гор.