наруше́ње

нарушење

нарушење

том 3, стр. 613, редослед 9

1.
гл. им. од нарушити.
гл. — глагол, глаголскиим. — именица
2.
прекршај, преступ.
— Оно што се не покорава тим законима
— то су нарушења.
Баб.

Изворни текст (OCR)

наруше́ње с 1. гл. им. од нарушити. 2. прекршај, преступ. — Оно што се не покорава тим законима — то су нарушења. Баб.