Одредница

нару̀шилац

мтом 3, стр. 613

нару̀шилац

нарушилац

Лема

нарушилац

Извор

том 3, стр. 613, редослед 11

  1. (ген. мн. -ила̄ца̄) и нару̀шитељ м онај који што наруши, поремети.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Притрчи да и он погледа у лице тому нарушиоцу мира. Шов. То је ... породична распра међу нарушитељима признатих књижевних традиција.
    Прод.
Изворни текст (OCR)
нару̀шилац, -иоца м (ген. мн. -ила̄ца̄) и нару̀шитељ м онај који што наруши, поремети. — Притрчи да и он погледа у лице тому нарушиоцу мира. Шов. То је ... породична распра међу нарушитељима признатих књижевних традиција. Прод.