наса́дити
насадити
Лема
насадити
Извор
том 3, стр. 613, редослед 21
- 1.
распоредити по земљишту садећи, посадити (у већем броју); прекрити садницама, насадом, биљем, засадити.
— А кад дођете у земљу и насадите свакојакога воћа, обрежите му окрајак.
Била је то дубока, тамна котлина, насађена крошњатим стабаљем.
- 2.а.
натакнути, наденути, набити: ~ главу на колац, ~ шешир на главу, ~ гривну на што и сл.
— Мој отац, човјек сух, насађен на дугачким, танким ногама, опухну баш људски малога »каноника«. Ков.
- 2.б.
наместити.
— Од доброг скакача коња се тражи да има ... високо насађен врат.
- 2.в.
наглавити на држаље, причврстити за држаље, дршку: ~ мотику, ~ секиру.
- 2.г.
поставити, припремити, довести у стање или положај потребан за извођење одређене радње; настрети: ~ котао на вериге.
— Разбој ... беше насађен у једном крају собе.
Је ли гумно ... насађено класјем наших усјева?
- 3.
сместити.
— Поскапали би од глади да вас није удес насадио у његову кућу.
- 4.а.
поставити на гнездо с јајима ради извођења пилића, налећи.
— Гњездашце је готово, сада насади кокош.
Периша насадио кокошку.
- 4.б.
запатити што живо у чему, испунити, населити живим бићима.
— Њихове воде бит ће умјетно насађене рибама.
- 5.
преварити, намагарчити, насамарити.
vulgar— Људе сматраше ... глупима, јер је доселе свакога насадио.
Само ме је страх да нас опет не назаде. ал.
Фразе
накриво (накратко) насађен зловољан, мрзовољан, љут. — Страшно сам растројен, накратко насађен, сам себе не познајем.
Пододреднице
1. набости се, натакнути се; фиг. наместити се, сместити се, подићи се (на чему одозго). — Он је упирао своје зенице и у градић што се насадио на тврдој клисури. Кум. б. заметнути се, налећи се. — фиг. Душу своју ... преслишава да се није у њој мрак насадио. Рад. Д. 3. разr. преварити се, насести. — Ја се никад тако насадио Не би: то се може десит само лудој зеби! Цес. Д
Изворни текст (OCR)
наса́дити, на̀са̄дӣм сврш. 1. распоредити по земљишту садећи, посадити (у већем броју); прекрити садницама, насадом, биљем, засадити. — А кад дођете у земљу и насадите свакојакога воћа, обрежите му окрајак. Тод. Била је то дубока, тамна котлина, насађена крошњатим стабаљем. Ков. А. 2. а. натакнути, наденути, набити: ~ главу на колац, ~ шешир на главу, ~ гривну на што и сл. — фиг. Мој отац, човјек сух, насађен на дугачким, танким ногама, опухну баш људски малога »каноника«. Ков. А. б. наместити. — Од доброг скакача коња се тражи да има ... високо насађен врат. Јах. в. наглавити на држаље, причврстити за држаље, дршку: ~ мотику, ~ секиру. г. поставити, припремити, довести у стање или положај потребан за извођење одређене радње; настрети: ~ котао на вериге. — Разбој ... беше насађен у једном крају собе. Шапч. Је ли гумно ... насађено класјем наших усјева? Наз. 3. сместити. — Поскапали би од глади да вас није удес насадио у његову кућу. Ћос. Д. 4. а. поставити на гнездо с јајима ради извођења пилића, налећи. — Гњездашце је готово, сада насади кокош. Бен. Периша насадио кокошку. Јак. б. запатити што живо у чему, испунити, населити живим бићима.; — Њихове воде бит ће умјетно насађене рибама. Пец. 5. вулг. преварити, намагарчити, насамарити. — Људе сматраше ... глупима, јер је доселе свакога насадио. Матош. Само ме је страх да нас опет не назаде. ал.