насељѐнӣк
насељеник
Лема
насељеник
Извор
том 3, стр. 615, редослед 19
- —
онај који се населио, настанио негде (односно потомак таквих људи); досељеник, колониста.
— Оба ова вриједна мужа бијаху понајотмјеније главе талијанских ... насељеника на брду Гричу. Шен. Човјек неки насељеник имадијаше ... пушку шарку. Јурк. Знаш како је тежаку насељенику кад нема своје марве и свога радила тежачкоr.
Изворни текст (OCR)
насељѐнӣк, -и́ка м онај који се населио, настанио негде (односно потомак таквих људи); досељеник, колониста. — Оба ова вриједна мужа бијаху понајотмјеније главе талијанских ... насељеника на брду Гричу. Шен. Човјек неки насељеник имадијаше ... пушку шарку. Јурк. Знаш како је тежаку насељенику кад нема своје марве и свога радила тежачкоr. Ћоп.