Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

на̀сећи

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 616

на̀сећи

насећи

Лема

насећи

Извор

том 3, стр. 616, редослед 9

  1. 1.

    ијек. на̀сјећи, сврш. 1 припремити секући, исећи, посећи у довољној количини.

    ијек. — ијекавски
    — Уврх стола читава хумка насечена ... хлеба.
    Ад.
    Није имао тко да ми ... насијече дрва.
    Мишк.
  2. 2.

    почети сећи; засећи. Вук Рј.

  3. 3.

    необ. напричати, изговорити.

    необ. — необично
    — Много тога је измислио ... и насјекао против нас.
    Ков. А.
  4. 4.

    наговестити, натукнути.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Мени је то твоја жена издалека насјекла.
    Рј. А.
  5. 5.

    наменити, одредити.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Оно је моја дјевојка, она је још као малена мени насјечена.
    Рј. А.

Пододреднице

~ се

надовољити се секући, посећи велику количину, велики број. — Насјекао се тих сараценскиХ паса. Јонке. насе́цати, на̀се̄ца̄м, ијек. насијѐцати несврш. и уч. према насећи

надовољити се секући, посећи велику количину, велики број.
Изворни текст (OCR)
на̀сећи, -е́че̄м, ијек. на̀сјећи, сврш. 1. припремити секући, исећи, посећи у довољној количини. — Уврх стола читава хумка насечена ... хлеба. Ад. Није имао тко да ми ... насијече дрва. Мишк. 2. почети сећи; засећи. Вук Рј. 3. необ. напричати, изговорити. — Много тога је измислио ... и насјекао против нас. Ков. А. 4. покр. наговестити, натукнути. — Мени је то твоја жена издалека насјекла. Рј. А. 5. покр. наменити, одредити. — Оно је моја дјевојка, она је још као малена мени насјечена. Рј. А.