на̀ситити
наситити
Лема
наситити
Извор
том 3, стр. 617, редослед 14
- 1.а.
(трп. прид. на̀сићен) сврш. учинити ситим, ослободити глади, нахранити досита, заситити.
— Брзо ће месом наситит птице.
Обесни вуци пашце у стадо и пастирска их тек насити крв.
- 1.б.
задовољити, утолити, утажити.
— Стотинама хиљада људи проведе свој век интригујући само ... да насите своје славољубље.
- 2.
измешати се с чим до засићења, обилно прожети.
— Зрак је у соби ... искварен и насићен испаринама с пећи.
Фразе
~ очи задовољити се гледајући, посматрајући са уживањем. — Зауставиле4 би се крај ње да насите очи њеном испрутаном и богатом сукњом.
Пододреднице
1. најести се, нахранити се, заситити се. — Милица је била гладна и јела, па кад се наситила ... причала је о детету. Рист. 2. фиг. задовољити жељу за чим, надовољити се; изгубити вољу за што, осетити да је нечега било доста или много. —4 Зар се већ није наситио блага и господства? Нен. Љ. Око једанаест сати наситили су се разговора. Грг
Изворни текст (OCR)
на̀ситити, -ӣм (трп. прид. на̀сићен) сврш. 1. а. учинити ситим, ослободити глади, нахранити досита, заситити. — Брзо ће месом наситит птице. М-И. Обесни вуци пашце у стадо и пастирска их тек насити крв. Кост. Л. б. задовољити, утолити, утажити. — фиг. Стотинама хиљада људи проведе свој век интригујући само ... да насите своје славољубље. Марк. Св. 2. измешати се с чим до засићења, обилно прожети. — Зрак је у соби ... искварен и насићен испаринама с пећи. Новак.