Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

на̀сићено̄ст

жтом 3, стр. 617

на̀сићено̄ст

насићеност

Лема

насићеност

Извор

том 3, стр. 617, редослед 16

  1. —

    стање онога који је насићен, ситост; стање онога што је прожето каквом примесом, засићеност: ~ атмосфере, ~ раствора, отопине.

    — Због насићености животом ... он је доцније постао ... повучен и неповерљив. Ранк. насићи́вати (се), -ѝћује̄м (се) несврш. = насићавати (се).
Изворни текст (OCR)
на̀сићено̄ст, -ости ж стање онога који је насићен, ситост; стање онога што је прожето каквом примесом, засићеност: ~ атмосфере, ~ раствора, отопине. — Због насићености животом ... он је доцније постао ... повучен и неповерљив. Ранк. насићи́вати (се), -ѝћује̄м (се) несврш. = насићавати (се).