насло̀вити
насловити
Лема
насловити
Извор
том 3, стр. 621, редослед 7
- —
необ. а (обично у трп. прид.) упутити, адресовати на кога.
— Затече га његов пандур носећи неки акт насловљен среском начелству.
б. дати, написати наслов, назив чему, снабдети насловом, назвати.
— Насловио је свој задњи чланак с »Импомту«. Марј. М.ева = жве̄бж
Изворни текст (OCR)
насло̀вити, на̀словӣм сврш. необ. а. (обично у трп. прид.) упутити, адресовати на кога. — Затече га његов пандур носећи неки акт насловљен среском начелству. Вук. б. дати, написати наслов, назив чему, снабдети насловом, назвати. — Насловио је свој задњи чланак с »Импомту«. Марј. М.ева = жве̄бж