на́словнӣк
насловник
Лема
насловник
Извор
том 3, стр. 621, редослед 9
- а.
особа, установа и сл чије је име у наслову, адреси (на писму, телеграму и сл.).
— Није дошао налог од дивизије да не смијемо достављати његове телеграме насловницима.
- б.
онај по коме се даје какав јавни назив (улица, тргова, продавница и сл.).
— Зато је и свемир покренут, да би се ... умножавали ... будући насловници улица и трrова ... у нашој метрополи. Крл. насло̀жити (се), на̀сложӣм (се) сврш. наслагати (се).
— Чађаве греде спасене из паљевина биле су насложене уз дуварове.
Све је то јутрос стајало пред кућом, насложено на једну гомилу.
И та му се мисао насложила на остале.
Изворни текст (OCR)
на́словнӣк м а. особа, установа и сл. чије је име у наслову, адреси (на писму, телеграму и сл.). — Није дошао налог од дивизије да не смијемо достављати његове телеграме насловницима. Јонке. б. онај по коме се даје какав јавни назив (улица, тргова, продавница и сл.). — Зато је и свемир покренут, да би се ... умножавали ... будући насловници улица и трrова ... у нашој метрополи. Крл. насло̀жити (се), на̀сложӣм (се) сврш. наслагати (се). — Чађаве греде спасене из паљевина биле су насложене уз дуварове. Лал. Све је то јутрос стајало пред кућом, насложено на једну гомилу. Сиј. фиг. И та му се мисао насложила на остале. О-А.