насло̀нити

наслонити

Стална адреса

Лема

наслонити

Извор

том 3, стр. 622, редослед 2

1.
довести у непосредни додир с чим (обично с оним што служи као ослонац, подупирач, што помаже одржавању одређеног положаја), ослонити, прислонити: ~ греду на зид, ~ пушку на грудобран.
с — средњи род
— Неко му наслони ... пушчану цев на чело.
Вес.
Наслонила је свооје ... лице на њеrа. Шег.
2.
фиг. довести у везу, извести из чега, везати за што.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Своје гледиште наслони на начела француске ... науке. Мј. 1936. Психолошки проблем је и овде наслоњен на један одређен социјални моменат.
Богдан.

Пододреднице

~ се

1. доћи у непосредан додир с чим (преносећи делимично тежину на то), ослонити се, прислонити се. — Наслони се леђима уза зид. Креш. фиг. Сунце се наслонило на дрво. Рист. 2. фиг. . искористити кога или што као потпору, подршку, ослонац. — У животу су се осјећале одвише саме и слабе, па су се увијек морале на некога наслонити. Козарч. Он се протиВИ власти, а ја се наслоНИМ на закОН. Нуш. б. искористити што као основу, темељ, полазну тачку, поћи од чега. — ВVкова реформа лакше би прошла да се он ... наслонио на дотадашЊУ ... орт0- графију. Бел

доћи у непосредан додир с чим (преносећи делимично тежину на то), ослонити се, прислонити се.фиг. . искористити кога или што као потпору, подршку, ослонац.

Изворни текст (OCR)

насло̀нити, на̀слонӣм сврш. 1. довести у непосредни додир с чим (обично с оним што служи као ослонац, подупирач, што помаже одржавању одређеног положаја), ослонити, прислонити: ~ греду на зид, ~ пушку на грудобран. — Неко му наслони ... пушчану цев на чело. Вес. Наслонила је свооје ... лице на њеrа. Шег. 2. фиг. довести у везу, извести из чега, везати за што. — Своје гледиште наслони на начела француске ... науке. Мј. 1936. Психолошки проблем је и овде наслоњен на један одређен социјални моменат. Богдан.