на́слон
наслон
Лема
наслон
Извор
том 3, стр. 621, редослед 11
- 1.а.
део столице, клупе и сл који служи за наслањање леђа, главе, руку.
— Столице су ... имале високе резбарене наслоне.
Наслон у једнога дивана срозао се наниже.
- 1.б.
оно на шта се наслања какав предмет, ослонац, подупирач.
— На орману ... фигурице од гипса ... слике у рамовима са наслоном.
Имао сам добар заклон и наслон за пушкӯ.
- 1.в.
ограда на рубу степеница, терасе, моста и сл.
— Бресквине гранчице ... су се ... обавијале око степенишног наслона.
Наслон ... је омеђивао терасу.
Мост и стубови ... окитиће се зеленилом, а горе по наслону моста разапеће се бело платно.
- 2.
фиг. потпора, залеђе, подршка, ослонац; могућност ослањања, налажења подршке.
— Рус нек нам је као јачи ... наслон проти улатну сусједу.
Покрет занатлијског социјализма ... тражио је наслона на ма кога.
- 3.
надстрешница наслоњена на неку зграду, која служи као склониште за кола, пољопривредне справе, а понекад и за стоку.
— Под наслоном шупе стајала је зарђала жетелица.
Тамо су им биле колибе за становање и наслони за благо.
- 4.
наслањање, ослањање, додир с чим.
— Код рђаво ујаханог коња неизрађеност уста има више варијација: неједнак наслон на дизгине, крућење врата.
Фразе
у наслону на што ослањајући се на што, на основу, на темељу чега. — Животиње попримају извесне навике у наслону на своје нагоне.
Изворни текст (OCR)
на́слон м 1. а. део столице, клупе и сл. који служи за наслањање леђа, главе, руку. — Столице су ... имале високе резбарене наслоне. Шов. Наслон у једнога дивана срозао се наниже. Глиш. б. оно на шта се наслања какав предмет, ослонац, подупирач. — На орману ... фигурице од гипса ... слике у рамовима са наслоном. Нуш. Имао сам добар заклон и наслон за пушкӯ. Пол. 1944. в. ограда на рубу степеница, терасе, моста и сл. — Бресквине гранчице ... су се ... обавијале око степенишног наслона. Богдан. Наслон ... је омеђивао терасу. Том. Мост и стубови ... окитиће се зеленилом, а горе по наслону моста разапеће се бело платно. Нуш. 2. фиг. потпора, залеђе, подршка, ослонац; могућност ослањања, налажења подршке. — Рус нек нам је као јачи ... наслон проти улатну сусједу. Павл. Покрет занатлијског социјализма ... тражио је наслона на ма кога. Лапч. 3. надстрешница наслоњена на неку зграду, која служи као склониште за кола, пољопривредне справе, а понекад и за стоку. — Под наслоном шупе стајала је зарђала жетелица. Моск. Тамо су им биле колибе за становање и наслони за благо. Ћоп. 4. наслањање, ослањање, додир с чим. — Код рђаво ујаханог коња неизрађеност уста има више варијација: неједнак наслон на дизгине, крућење врата. Јах.