наслу̀тив
наслутив
Лема
наслутив
Извор
том 3, стр. 622, редослед 8
- —
који се може наслутити, назрети, који се тек појављује.
— ЧИнило се да оно лишће дахће избацујући из себе још мале, једва наслутиве беле гроздиће свог цвета.
Изворни текст (OCR)
наслу̀тив, -а, -о који се може наслутити, назрети, који се тек појављује. — ЧИнило се да оно лишће дахће избацујући из себе још мале, једва наслутиве беле гроздиће свог цвета. Дав.