наслу́тити
наслутити
Лема
наслутити
Извор
том 3, стр. 622, редослед 9
- —
(трп. прид. ва̀слӯћен) сврш. доћи до неодређене, нејасне претпоставке, предоџбе или сазнања о чему; предвидети, предосетити.
— Желио би да извјесне ствари не мора да изговори, него да их фратар погоди или наслути. Андр. И. Је ли хтио да уплаши, да даде наслутити неко своје оружје, снагу скривену?
Изворни текст (OCR)
наслу́тити, на̀слӯтӣм (трп. прид. ва̀слӯћен) сврш. доћи до неодређене, нејасне претпоставке, предоџбе или сазнања о чему; предвидети, предосетити. — Желио би да извјесне ствари не мора да изговори, него да их фратар погоди или наслути. Андр. И. Је ли хтио да уплаши, да даде наслутити неко своје оружје, снагу скривену? Кал.