Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

насмѐјати

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 623

насмѐјати

насмејати

Стална адреса

Лема

насмејати

Извор

том 3, стр. 623, редослед 3

  1. —

    ијек. насмѝјати, сврш учинити да се неко смеје, изазвати код кога

    ијек. — ијекавски
    смех, засмејати. — Нико као он није умео тако да развесели и насмеје дру̑шrrво.
    Срем.
    Помоли се ... сунце и насмије крај.
    Вил.

Фразе

срећа, судб(ин)а му се насмејала постао је срећан, добио је оно што је желео.

Пододреднице

~ се

1. огласити се смехом; показати осмех, осмехнути се. — Ал с насмије мали Радојица бјелим зубом и деснијем брком. НПХ. Твоје мирне, добре очи само су се на мене једном насмијале. Ђон. 2. надовољити се смеха, смејања. — Дочекали унучад, па се напевали и насмејали! Вес. lоuто су се сити насмијали, опет се сневеселише. Креш. 3. (коме) наругати се, подсмехнути се коме. Бак. Реч

огласити се смехом; показати осмех, осмехнути се.надовољити се смеха, смејања.(коме) наругати се, подсмехнути се коме. Бак. Реч
Изворни текст (OCR)
насмѐјати, -ѐје̄м, ијек. насмѝјати, сврш. учинити да се неко смеје, изазвати код кога смех, засмејати. — Нико као он није умео тако да развесели и насмеје дру̑шrrво. Срем. фиг. Помоли се ... сунце и насмије крај. Вил.