на̀спети
наспети
Лема
наспети
Извор
том 3, стр. 624, редослед 21
- а.
ијек. на̀спјети, сврш (безл. или са зам. »шта«, »нешто« и сл. у служби субјекта) а. пасти (изненада) на памет, добити вољу.
— Сад ми нешто наспело да ти пишем.
Онда наспије једном од оних мазгара у крчми да оде и напоји своје мазге.
- б.
догодити се, десити се изненада.
archaic— Шта л је пустим наспјело топов'ма ... да не дају из свог ждрла ждријела гласа?
Гледај, ђерам, гледај, шта му је наспело!
Изворни текст (OCR)
на̀спети, на̀спе̄, ијек. на̀спјети, сврш. (безл. или са зам. »шта«, »нешто« и сл. у служби субјекта) а. пасти (изненада) на памет, добити вољу. — Сад ми нешто наспело да ти пишем. Вес. Онда наспије једном од оних мазгара у крчми да оде и напоји своје мазге. Вел. б. заст. догодити се, десити се изненада. — Шта л је пустим наспјело топов'ма ... да не дају из свог ждрла ждријела гласа? Март. Гледај, ђерам, гледај, шта му је наспело! Змај.