Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

наср́дити

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 625

наср́дити

насрдити

Лема

насрдити

Извор

том 3, стр. 625, редослед 15

  1. —

    (трп. прид. на̀ср̄ђен) сврш. наљутити, расрдити.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
    — Па насрди себе и дорина.
    НП Вук

Пододреднице

~ се

наљутити се, расрдити се. — Но се Турчин насрдио љуто. НП Вук. Знао сам се не једанпут и насрдити. Шен

наљутити се, расрдити се.
Изворни текст (OCR)
наср́дити, на̀ср̄дӣм (трп. прид. на̀ср̄ђен) сврш. наљутити, расрдити. — Па насрди себе и дорина. НП Вук.