Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

наср́нути

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 625

наср́нути

насрнути

Лема

насрнути

Извор

том 3, стр. 625, редослед 18

  1. 2.

    (аор. 2. и

  2. 3.

    наср́ну, на̏ср̄нӯ, на̀срте и на̀срте) сврш.

  3. 1.

    а снажно, одлучно, силовито навалити, напасти, налетети.

    — Рудоња насрну свом силом.
    Коч.
    Рањен планински орао ... насрне на, ловца.(Кос. б. провалити, продрети.
    — Како бијаше вода насрнула у рупу,4 онако се она доље у рупи завртјела.
    Брл.
    Каткад је која ријеч насрнула на уста као пригушени крик.
    Бег.
  4. 2.

    необ. нагнати, потерати.

    необ. — необично
    — lак је био шатор угледао, уз Косово коња насрнуо.
    НП Вук
Изворни текст (OCR)
наср́нути, на̀ср̄не̄м (аор. 2. и 3. л. наср́ну, на̏ср̄нӯ, на̀срте и на̀срте) сврш. 1. а. снажно, одлучно, силовито навалити, напасти, налетети. — Рудоња насрну свом силом. Коч. Рањен планински орао ... насрне на, ловца.(Кос. б. провалити, продрети. — Како бијаше вода насрнула у рупу,4 онако се она доље у рупи завртјела. Брл. фиг. Каткад је која ријеч насрнула на уста као пригушени крик. Бег. 2. необ. нагнати, потерати. — lак је био шатор угледао, уз Косово коња насрнуо. НП Вук.