на̀стре̄ти
настрети
Лема
настрети
Извор
том 3, стр. 629, редослед 10
- —
ијек. на̀стријети, (р деку. Вуј. Гној треба да се испод њих оструже и да им се настре и да се марв
прид. на̏стро, -р̄ла, -р̄ло; трп. прид. на̏стр̄т) сврш. набацати, насложити, распрострети по каквој површини; направити простирку, прекрити какву површину сламом или сл. — Настрије сламу на под и по њој баци очешља.
Пододреднице
насложити се, попадати једно поврх дригога. — На све стране Турчин паде ка̑ дубрава пред сјекиром кад се настре и повали. Њег
Изворни текст (OCR)
на̀стре̄ти, на̏стре̄м, ијек. на̀стријети, (р. прид. на̏стро, -р̄ла, -р̄ло; трп. прид. на̏стр̄т) сврш. набацати, насложити, распрострети по каквој површини; направити простирку, прекрити какву површину сламом или сл. — Настрије сламу на под и по њој баци деку. Вуј. Гној треба да се испод њих оструже и да им се настре и да се марв очешља. Крл.