насу́кати
насукати
Лема
насукати
Извор
том 3, стр. 630, редослед 16
- 1.а.
сучући оба̀вити око чега, навити, намотати: ~ пређу, ~ конац.
— Дане суче, године насуче, а годинам насуче и живот.
- 1.б.
нанизати, наслагати.
— Насукао тих гајтана и ... пуцета по себи попут циганског кнеза.
- 2.а.
управљајући, возећи навести или избацити на плићак, спруд и сл. или на суво (обично о лађи, броду); учинити да возило скрене с пута, возећи скренути с пута.
— Галију ... је ... талас ... избацио и насукао.
Ујак ... није слушао ... вола, који је трзао кола уз ивичњак, насукао их два пута на тротоаре.
- 2.б.
фиг. наговорити, навести на што неповољно; преварити.
— Није МУ то први пут да га покушавају овако насукати.
- 3.
в. засукати (2): ~ бркове. Бак. Реч.
Пододреднице
1. сплести се око чега, навити се, намотати се. — Ви сте оно вретенце око којега се ова пређица насукала. Кур. 2. а. пловећи наићи, нагазити, налећи на дно, на плићак, спруд и сл. — Најзад се насука скела на песак. Ћос. Д. фиг. Његова дипломација била се насукала на блато. Шен. б. фиг. пропасти, не успети; претрпети неуспех, лоше проћи, настрадати. — Био је увјерен да с ствар насукала. Бег. Хоће ли његов компањон овдје просперирати или ће с оба насукати свашrарским трговчењем по овим загорским ћумезима? Божић. 3. необ. накупити се, нахрупити, доћи, приспети у великом броју. — Кад се у варош насука њемачка моторизација ... поваздан су чучали пред ... кафаном. Ћоп. насуки́вати (се), -у̀кује̄м (се) несврш. и уч. према насукати (се)
Изворни текст (OCR)
насу́кати, на̀сӯче̄м сврш. 1. а. сучући оба̀вити око чега, навити, намотати: ~ пређу, ~ конац. — фиг. Дане суче, године насуче, а годинам насуче и живот. Ботић. б. нанизати, наслагати. — Насукао тих гајтана и ... пуцета по себи попут циганског кнеза. Ков. А. 2. а. управљајући, возећи навести или избацити на плићак, спруд и сл. или на суво (обично о лађи, броду); учинити да возило скрене с пута, возећи скренути с пута. — Галију ... је ... талас ... избацио и насукао. Андр. И. Ујак ... није слушао ... вола, који је трзао кола уз ивичњак, насукао их два пута на тротоаре. Сек. б. фиг. наговорити, навести на што неповољно; преварити. — Није МУ то први пут да га покушавају овако насукати. Куш. 3. в. засукати (2): ~ бркове. Бак. Реч.