Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

насу́срет

прилтом 3, стр. 631

насу́срет

насусрет

Лема

насусрет

Варијанте

насу̀срет

Извор

том 3, стр. 631, редослед 12

  1. 1.

    у правцу онога који долази, у сусрет, у сретање.

    — Кад је Стојан ступио у кућу ... мајка Смиљина ... пође му весело насусрет.
    Јакш. Ђ.
    Лети Марица војсци насусрет.
    Маж. Ф.
  2. 2.

    наизменично с једне па с друге стране.

    с — средњи род
    — Био га буздованом насусрет, тј. један пут у прси, па онда у леђа.
    Вук
    Рј.

Фразе

изићи ~ чему задовољити што, одговорити чему. — Изишао је насусрет њеним жељама.
Гавр.
Изворни текст (OCR)
насу́срет и насу̀срет прил. 1. у правцу онога који долази, у сусрет, у сретање. — Кад је Стојан ступио у кућу ... мајка Смиљина ... пође му весело насусрет. Јакш. Ђ. Лети Марица војсци насусрет. Маж. Ф. 2. наизменично с једне па с друге стране. — Био га буздованом насусрет, тј. један пут у прси, па онда у леђа. Вук Рј.