на́сљедан
насљедан QA: medium
Лема
насљедан
Варијанте
на̀сљедан
Извор
том 3, стр. 619, редослед 15
- 1.
(обично одр.) који се односи на имовинско наслеђе, наслеђивање:
право, ~ парница.
- 2.
а. који влада по праву наслеђа, припадности династији; који се односи на такву владавину, у којему се власт преноси са предака на потомке: ~ монархија, ~ кнежевство.
У све четири грбаљске кнежине били су насљедни кнезови. Вук. б. који је у сталном, породичном власништву, који остаје потомцима као наслеђе. — Имање залази у насљедне земље принципове. Нех.
- 3.
који се преноси као карактеристика, особина, стање и сл. од предака на потомке: ~ болест, ~ склоност.
Те насљедне варијације називамо мутацијама. НЕ. насле́дити, на̀сле̄дӣм, ијек. наслијѐдити, (трп. прид. на̀сле̄ђен) сврш. 1. а. добити, примити као наследство, баштинити (какву имовину и др.) ~ новац, ~ земљу, ~ титулу, ~ власт. б. задржати, примити, преузети (од родитеља, предака) као наследно својство: ~ болест, ~ таленат, ~ биолошке особине. — Нешто заједничко породично, од оца наслеђено, имале су ипак обе сестре. Сек. 2. доћи после неког другог, заменити у власништву, каквом праву и сл.: ~ стрица, владара. — Стари игуман је] .. умро, изјавивши жељу да га ... отац Сава у старешинству наследи. Ранк. 3. усвојити, прихватити по угледу на кога или што, наставити, продужити. — Наговараше их нека наслиједе његов примјер, нека се побрину за старе дане. Кум. Муња је наслиједила игру вјештице. Јаше на метли.
Пододреднице
ијек. наслијѐдити се, заст. продужити се, обновити се, народити се. — Те се опет свијет наслиједи. Вук Рј
Изворни текст (OCR)
на́сљедан и на̀сљедан (обично одр.) 1. који се односи на имовинско наслеђе, наслеђивање: