Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

нате́гнуо

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 633

нате́гнуо

натегнуо QA: medium

Лема

натегнуо

Извор

том 3, стр. 633, редослед 17

  1. 1.а.

    -ло, на̀те̄гао, нате́гла и на̀те̄гла, -ло) сврш. а. затегнути, разапети, напети (жицу, уже, лук стреле и сл.).

    сл. — слично
    — Испињала се на прсте да досегне конопе натегнуте међу зидовима.
    Франг.
  2. 1.б.

    навући, натући, набити.

    — Натегне ... калпак на очи. Ков.
  3. 1.в.

    истегнути, издужити, извући.

    — Натегне врат да погледа боље.
    Цар Е.
  4. 2.

    повући, потегнути.

    — Натегнем га људски за уши.
    Матош
  5. 3.

    нагнути, привући суд с пићем и почети пити.

    с — средњи род
    — Кад натегне чокањ, он забаци главу и пије дуrо.
    Куш.
    Јевта на-4 теже чутурицу и мало дуже је задржа.
    Ћос. Д.
  6. 4.

    напети, запети, учинити спремним за дејство, деловање (ватрено оружје): натегнута пушка.

    — Мирно скиде аутомат, натегну га.
    Ћоп.
  7. 5.а.

    напрегнути, упрети.

    — Мора да се натегну све силе да не би крепао човјек гол и бос.
    Крл.
  8. 5.б.

    повући, нагнути (на чију страну), опђеделити се (за кога или што).

    — Хтио је натегнути на Силвестрову страну.
    Божић
  9. 6.

    набрекнути, набујати.

    — По луговима натегли да листају врбови омлади.
    Вуков.

Пододреднице

~ се

напрегнути се, напети се. — Натегли се људи под бременима. Лоп. Дроб се натегнуо да прсне. Љуб

напрегнути се, напети се.
Изворни текст (OCR)
нате́гнуо, -ла, -ло, на̀те̄гао, нате́гла и на̀те̄гла, -ло) сврш. 1. а. затегнути, разапети, напети (жицу, уже, лук стреле и сл.). — Испињала се  на прсте да досегне конопе натегнуте међу зидовима. Франг. б. навући, натући, набити. — Натегне ... калпак на очи. Ков. А. в. истегнути, издужити, извући. — Натегне врат да погледа боље. Цар Е. 2. повући, потегнути. — Натегнем га људски за уши. Матош. 3. нагнути, привући суд с пићем и почети пити. — Кад натегне чокањ, он забаци главу и пије дуrо. Куш. Јевта на-4 теже чутурицу и мало дуже је задржа. Ћос. Д. 4. напети, запети, учинити спремним за дејство, деловање (ватрено оружје): натегнута пушка. — Мирно скиде аутомат, натегну га. Ћоп. 5. а. напрегнути, упрети. — Мора да се натегну све силе да не би крепао човјек гол и бос. Крл. б. повући, нагнути (на чију страну), опђеделити се (за кога или што). — Хтио је натегнути на Силвестрову страну. Божић. 6. набрекнути, набујати. — По луговима натегли да листају врбови омлади. Вуков.