Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

на̀те̄гнӯт

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 633

на̀те̄гнӯт

натегнут

Лема

натегнут

Извор

том 3, стр. 633, редослед 15

  1. 1.

    трп. прид. од натегнути (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    усиљен, напрегнут.

    — То је био неки чудан смијех, грчевит и натегнут.
    Шимун.
    Разговори су били испрва нешто неспретно натегнути.
    Петр. В.
Изворни текст (OCR)
на̀те̄гнӯт, -а, -о 1. трп. прид. од натегнути (се). 2. усиљен, напрегнут. — То је био неки чудан смијех, грчевит и натегнут. Шимун. Разговори су били испрва нешто неспретно натегнути. Петр. В.