нате́зати

натезати

Стална адреса

Лема

натезати

Извор

том 3, стр. 633, редослед 24

1.
несврш и уч. према натегнути.
уч. — учестали глагол
2.а.
мучити се, тешко излазитти на крај, једва састављати крај с крајем (у недостатку, оскудици чега).
с — средњи род
— Натеже и тавори с оном малом платом.
Срем.
Натежу и злопате с храном на овој оскудној години.
Шапч.
2.б.
тешко, с мукем напредовати у чему, имати муке с чим.
с — средњи род
— Добра је ученица. Истина са математиком натеже.
Макс.
3.
имати особину која наводи на везу, сличност с чим, вући (на што, у правцу чега).
с — средњи род
— Ево, помириши ... На воће натеже, је ли?
Гор.
4.
стварати тешкоће, претеривати.
dialectal
покр. — покрајински
— Мени се чини да је боље да не натежемо цијеном.
Љуб.

Пододреднице

~ се

1. несврш. и уч. према натегнути се. 2. имати муке, неприлика, тешкоћа; препирати се, водити мучне расправе. — Дуго смо се с њим натезали да дознамо зашто је био на робији. Чол. Онда се још ваља с њима натезати за новЦе. Јонке. на̀текао, натѐкла и на̀текла, натѐкло и на̀текло захваћен отоком, отечен

несврш. и уч. према натегнути се.имати муке, неприлика, тешкоћа; препирати се, водити мучне расправе.

Изворни текст (OCR)

нате́зати, на̀те̄же̄м несврш. 1. несврш. и уч. према натегнути. 2. а. мучити се, тешко излазитти на крај, једва састављати крај с крајем (у недостатку, оскудици чега). — Натеже и тавори с оном малом платом. Срем. Натежу и злопате с храном на овој оскудној години. Шапч. б. тешко, с мукем напредовати у чему, имати муке с чим. — Добра је ученица. Истина са математиком натеже. Макс. 3. имати особину која наводи на везу, сличност с чим, вући (на што, у правцу чега). — Ево, помириши ... На воће натеже, је ли? Гор. 4. покр. стварати тешкоће, претеривати. — Мени се чини да је боље да не натежемо цијеном. Љуб.