Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

натѐнтати

сврштом 3, стр. 634

натѐнтати

натентати

Стална адреса

Лема

натентати

Варијанте

на̀те̄нтати

Извор

том 3, стр. 634, редослед 8

  1. 1.

    навести, наговорити, навратити кога (обично на зло).

    — Сама ћу натентати Ивана да вам боље кости уравна.
    Новак
    На пљачкање кошница дјечаке је први натентао стари Јовандека Бабић.
    Ћоп.
  2. 2.

    необ. натоварити, навући.

    необ. — необично
    — Откуд мој Среја]?
    — Па ти си ми га и натентао на врат.
    Глиш.
Изворни текст (OCR)
натѐнтати и на̀те̄нтати, -а̄м сврш. 1. навести, наговорити, навратити кога (обично на зло). — Сама ћу натентати Ивана да вам боље кости уравна. Новак. На пљачкање кошница дјечаке је први натентао стари Јовандека Бабић. Ћоп. 2. необ. натоварити, навући. — Откуд мој Среја]? — Па ти си ми га и натентао на врат. Глиш.