на̀тмӯрено̄ст
натмуреност
Лема
натмуреност
Варијанте
на̀тмурено̄ст
Извор
том 3, стр. 637, редослед 18
- —
својство, изглед онога који је натмурен, смркнутост, натуштеност -ӣм сврш. намргодити, намрштити; учинити тмурним, суморним, туробним.
— liатмурио обрве и намрштио браздасто лице.
натму́рити, на̀тмӯрӣм и на̀тмурити,
Мрак му је натмурио озлојеђену душу.
Пододреднице
а. добити нерасположен, смркнут изглед, намргодити се, намрштити се. — Мало прије ведар и безбрижан, сад се натмурио. Цар Е. б. прекрити се тамним облацима смрачити се, натуштити се. — Само се небо натмури. Нуш. Дан се нагло натмурио. Мих
Изворни текст (OCR)
на̀тмӯрено̄ст и на̀тмурено̄ст, -ости ж својство, изглед онога који је натмурен, смркнутост, натуштеност. натму́рити, на̀тмӯрӣм и на̀тмурити, -ӣм сврш. намргодити, намрштити; учинити тмурним, суморним, туробним. — liатмурио обрве и намрштио браздасто лице. Рад. Д. фиг. Мрак му је натмурио озлојеђену душу. Цар Е.