на̀тнути

натнути

натнути

том 3, стр. 637, редослед 20

2.
(аор. на̀тнух и на̀ткох 2. и
аор. — аорист
3.в.
на̀тну, на̀че и на̏че) сврш. в. натакнути, натаћи. Вук Рј.
dialectal
покр. — покрајинскив. — (после броја) век

Изворни текст (OCR)

на̀тнути, на̏тне̄м (аор. на̀тнух и на̀ткох, 2. и 3. л. на̀тну, на̀че и на̏че) сврш. покр. в. натакнути, натаћи. Вук Рј.