натопр́чити

натопрчити

Лема

натопрчити

Извор

том 3, стр. 638, редослед 7

—
ударити се налећући на што, спотаћи се о нешто.
dialectal
покр. — покрајински
— Ко трчи, он се натопрчи. Н. посл. Вук. Ћира се погури ... на нешто се натопрчи. Кош.в 41 Р̏ечник српскохрватскога књижевног језика
II

Изворни текст (OCR)

натопр́чити се, -о̀пр̄чӣм се сврш. покр. ударити се налећући на што, спотаћи се о нешто. — Ко трчи, он се натопрчи. Н. посл. Вук. Ћира се погури ... на нешто се натопрчи. Кош.в 41 Р̏ечник српскохрватскога књижевног језика, II