нату́ра̄ње

натурање

натурање

том 3, стр. 644, редослед 10

—
гл. им. од натурати (се) нату́рати (се), на̀ту̏ра̄м (се) несврш. и уч. према натурити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

нату́ра̄ње с гл. им. од натурати (се). нату́рати (се), на̀ту̏ра̄м (се) несврш. и уч. према натурити (се).