Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

нату́чен

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 645

нату́чен

натучен

Лема

натучен

Варијанте

нату̀чен

Извор

том 3, стр. 645, редослед 6

  1. 1.

    трп. прид. од натући.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    пун, препун, набијен.

    — Влажне гране ... су биле већ тако рећи натучене пупољцима и листићима.
    Бен.
    Појављује се као сеоски шерет мудро лукав, натучен животним искуством. Глиг.
  3. 3.

    фиг. враголаст, пун досетки, духовит.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — После удари у неке друге пошалице. Враг човек! Натучен од главе до пете.
    Ком.
Изворни текст (OCR)
нату́чен, -а, -о и нату̀чен, -ѐна, -ѐно 1. трп. прид. од натући. 2. пун, препун, набијен. — Влажне гране ... су биле већ тако рећи натучене пупољцима и листићима. Бен. Појављује се као сеоски шерет мудро лукав, натучен животним искуством. Глиг. 3. фиг. враголаст, пун досетки, духовит. — После удари у неке друге пошалице. Враг човек! Натучен од главе до пете. Ком.