на̀туштити

натуштити

Лема

натуштити

Извор

том 3, стр. 645, редослед 9

—
намрштити, набрати (чело, обрве).
— Кад га виде, натушти обрве.
Моск.

Пододреднице

~ се

1. а. превући се тамним облацима, наоблачити се (о небу); нагомилати се, навући се (о облаку). — Небо се натуштило, рекао би сад ће пљусак ударити. Ћип. Црне се кроз маглу облаци, који се натуштили површином Крндије планине. Матош. б. фиг. наднети се (над ким, над чим) носећи непријатност, невољу. — Опасност која прети да разори породичну заједницу натуштила се над њеним животом. Глиг. 2. мргодним изразом лица показати незадовољство, намргодити се, натмурити се. — Ш то ти то?! натушти се жандар. Гор. Син је ћутао ... натуштен и мрк. Ћоп

превући се тамним облацима, наоблачити се (о небу); нагомилати се, навући се (о облаку).фиг. наднети се (над ким, над чим) носећи непријатност, невољу.мргодним изразом лица показати незадовољство, намргодити се, натмурити се.

Изворни текст (OCR)

на̀туштити, -ӣм сврш. намрштити, набрати (чело, обрве). — Кад га виде, натушти обрве. Моск.