нату́ћи
натући, патући
Лема
натући
Варијанте
патући, па̀тӯћи
Извор
том 3, стр. 644, редослед 15
- 1.
побити у великом броју, наловшти.
— Улазили су у степу да натуксу ... степских птица, јелена п коза.
- 2.
набипи, навући, натаћи.
— И тебе ... ће закалуђерити! ... Скинуће ти сукњу и натући антериiу.
И њему су такву капу натукли.
- 3.
намрштити, наборати.
— Чело над обрвама натуче.
- 4.
напунити, натрпати.
— И он дође и натуче пун Сион до врха.
- 5.
ударцем озледити, нагњечити.
— И лијева је рука била натучена.
- 6.
једва прочитати што; исп. нату́цати (1а). Вук Рј.
Пододреднице
1. задовољити се тукући, бијући кога, наситити се тучењем. — Докопам један замашан суварак, па и ја нагох за њим да га се сит натучем. Шапч. 2. натући (1). — Има зечева великих, а и са̑м сам их се доста натукао. Вел. 3. сит се најести и напити. — Нисам се ја натукла круха и вина. Вел
Изворни текст (OCR)
нату́ћи и па̀тӯћи, -у́че̄м сврш. 1. побити у великом броју, наловшти. — Улазили су у степу да натуксу ... степских птица, јелена п коза. Глиш. 2. набипи, навући, натаћи. — И тебе ... ће закалуђерити! ... Скинуће ти сукњу и натући антериiу. Ранк. И њему су такву капу натукли. Мишк. 3. намрштити, наборати. — Чело над обрвама натуче. М-И. 4. напунити, натрпати. — И он дође и натуче пун Сион до врха. Глиш. 5. ударцем озледити, нагњечити. — И лијева је рука била натучена. Кол. 6. једва прочитати што; исп. нату́цати (1а). Вук Рј.