Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

на̀устице̄

прилтом 3, стр. 649

на̀устице̄

наустице

Лема

наустице

Извор

том 3, стр. 649, редослед 6

  1. 1.

    у непосредном говору, непосредно.

    — Онда ћу ... отићи до господина да му све наустице кажем.
    Јакш. Ђ.
    Није онда момак дјевојци наустице љубави очитовао.
    Том.
  2. 2.

    индив. једва мичући уснама.

    индив. — индивидуално
    — Говорио је наустице, скоро шаптом.
    Божић
Изворни текст (OCR)
на̀устице̄ прил. 1. у непосредном говору, непосредно. — Онда ћу ... отићи до господина да му све наустице кажем. Јакш. Ђ. Није онда момак дјевојци наустице љубави очитовао. Том. 2. индив. једва мичући уснама. — Говорио је наустице, скоро шаптом. Божић.