Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

на̀учан

граматичка ознака није издвојенатом 3, стр. 649

на̀учан

научан

Лема

научан

Извор

том 3, стр. 649, редослед 19

  1. 1.а.

    (обично одр.) који се односи на науку, који се заснива на науци: ~ истина, ~ метод(а), ~ откриће.

    одр. — одређени вид придева
  2. 1.б.

    који се бави науком. —У научном свету јавила се реакција противу физиолошког материјализма. Скерл.

  3. 2.

    који је стекао неку навику, који је што уобичајио, научио, навикнут.

    — Васо врисну и, научан да лупа штогод, пуном чашом удари о зид.
    Ћор.
    Научни да буду извршиоци силе, они су све људске жеље и сање презирали.
    Цес. А.
  4. 3.

    учен, школован.

    — Према тому бијаху и људи: прости али простодушни; слабо научни, али и мање изопачени.
    Јурк.
Изворни текст (OCR)
на̀учан, -чна, -чно 1. (обично одр.) а. који се односи на науку, који се заснива на науци: ~ истина, ~ метод(а), ~ откриће. б. који се бави науком. —У научном свету јавила се реакција противу физиолошког материјализма. Скерл. 2. који је стекао неку навику, који је што уобичајио, научио, навикнут. — Васо врисну и, научан да лупа штогод, пуном чашом удари о зид. Ћор. Научни да буду извршиоци силе, они су све људске жеље и сање презирали. Цес. А. 3. учен, школован. — Према тому бијаху и људи: прости али простодушни; слабо научни, али и мање изопачени. Јурк.