нау̀чити
научити
Лема
научити
Извор
том 3, стр. 649, редослед 29
- 1.а.
учењем, вежбањем стећи знање; савладати вештину
— Одавно је потпуно научио њихов језик.
Теби се не да ама баш ништа научити.
- 1.б.
навикнути.
— Нису људи научили да га таквог виде.
- 2.а.
пренети на кога, предати коме какво знање, упутити кога у што (какву вештину или што друго).
— Учила га је свему чему је мислила да треба да га научи.
- 2.б.
привикнути кога на што.
— Немој мислити да те нећу научити реду!
Фразе
~ кога памети казном уразумити, опаметити кога.
Пододреднице
(чему, на што) научити (1). — Вук се од добра оца научи књизи српској и талијанској. ЛМС 1951. Научили се на затвор, као врапци на жито! Гор
Изворни текст (OCR)
нау̀чити, на̀учӣм сврш. 1. а. учењем, вежбањем стећи знање; савладати вештину. — Одавно је потпуно научио њихов језик. Петр. М. Теби се не да ама баш ништа научити. Креш. б. навикнути. — Нису људи научили да га таквог виде. Вес. 2. а. пренети на кога, предати коме какво знање, упутити кога у што (какву вештину или што друго). — Учила га је свему чему је мислила да треба да га научи. Вес. б. привикнути кога на што. — Немој мислити да те нећу научити реду! Јонке.