нафа̀ка

нафака

Лема

нафака

Етимологија

Turkish

Извор

том 3, стр. 650, редослед 19

1.
по празноверном схватању оно што је човеку суђено да поједе у току живота; храна, животне потребе.
— Суђено му да још живи ... није му још нестало нафаке.
Ћор.
Зато и прибиреш нафаку.
Кум.
2.
судбина, срећа, воља божја.
— Оћерали ме Маџари на вјешала, конопац пуко̑ и ето ... божја нафака.
Шуб.

Изворни текст (OCR)

нафа̀ка ж тур. 1. по празноверном схватању оно што је човеку суђено да поједе у току живота; храна, животне потребе. — Суђено му да још живи ... није му још нестало нафаке. Ћор. Зато и прибиреш нафаку. Кум. 2. судбина, срећа, воља божја. — Оћерали ме Маџари на вјешала, конопац пуко̑ и ето ... божја нафака. Шуб.