Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

на̀ча

стом 3, стр. 655

на̀ча

нача

Лема

нача

Извор

том 3, стр. 655, редослед 20

  1. 1.

    прил. за кратко време, за тренутак; неко време.

    прил. — прилог
    — У соби начас наста тајац.
    Ћос. Б.
    Пошути начас, а онда рече.
    Хорв.
  2. 2.

    одједном, у тренутку.

    — Материн оштар подвик ушутка га начас. Пав. нача̀стити се, на̀частӣм се сврш. добро се почастити, заситити се чашћењем.
    Вук
    Рј. начви́љити се, на̀чвӣљӣм се сврш. осути се бубуљицама.
    — Читаво јој се лице начвиљило.
    Божић
Изворни текст (OCR)
на̀ча с прил. 1. за кратко време, за тренутак; неко време. — У соби начас наста тајац. Ћос. Б. Пошути начас, а онда рече. Хорв. 2. одједном, у тренутку. — Материн оштар подвик ушутка га начас. Пав. нача̀стити се, на̀частӣм се сврш. добро се почастити, заситити се чашћењем. Вук Рј. начви́љити се, на̀чвӣљӣм се сврш. осути се бубуљицама. — Читаво јој се лице начвиљило. Божић.