на́челно̄ст
начелност
Лема
начелност
Извор
том 3, стр. 656, редослед 11
- —
особина онога који је начелан, онога што је начелно; поступање у духу начела, доследност, верност начелима
— Чумић је гледао да поколеба код Марковићевих другова веру у његову чисту начелност.
Изворни текст (OCR)
на́челно̄ст, -ости ж особина онога који је начелан, онога што је начелно; поступање у духу начела, доследност, верност начелима — Чумић је гледао да поколеба код Марковићевих другова веру у његову чисту начелност. Јов. С.