на̏четвр̄т

— Навуче дебелу завесу допола ... па је врати начетврт. Сек. на̀че̄ти, на̏чне̄м сврш. 1. а. одвојити део чега што је било цело: ~ јабуку, ~ торту.

— Чобани ... начеше погачу.

б. почети трошити, употребљавати што:

уштеђевину, ~ џак, врећу брашна. — На столу пламти жућкастим сјајем тек начета боца препеченице. Вуков. s. почети уништавати, делимично оштетити. — Унаоколо бијаху велики ормани пуни књига, које су махом миши начели. Мат. фиг. учинити да ко, што оболи, да почне слабити, нарушити, поткопати (здравље, снагу). — Робија му је начела плућа. Козарч. Старост је већ била начела и полако разједала и уништавала ту некада мушку фигуру. Пер. Г. (девицу) одузети девичанство. — За младих дана ... починио је многу неправицу ... начео понеку дјевицу. Вел.

Начео је да ређа своје недаће. Рад. Д. Јожа Коштрбан би начео — јер је Јожа морао брбљати макар што — најновију сензацију. Кол. б. почети говорити о чему. — Стари ... наче проблем. Креш.

Начео га је нови осјећај сигурности и пршљивости.