Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

на̀чутн

сврштом 3, стр. 659

на̀чутн

начутн QA: medium

Стална адреса

Лема

начутн

Извор

том 3, стр. 659, редослед 5

  1. 1.

    слабо, нејасно чути.

    — У по сокака начуо Лазар песму из Војинове куће.
    Рад. Д.
    Једва се начуо звук, али он га је одма2 ... распознао.
    Бен.
  2. 2.

    сазнати мало, чути неке још непотврђене вести.

    — Начуо сам да има сина
    — усташгу.
    Донч.
    Мића је начуо да стари има у граду одраслу ванбрачну кћер.
    Дав.
Изворни текст (OCR)
на̀чутн, -ује̄м сврш. 1. слабо, нејасно чути. — У по сокака начуо Лазар песму из Војинове куће. Рад. Д. Једва се начуо звук, али он га је одма2 ... распознао. Бен. 2. сазнати мало, чути неке још непотврђене вести. — Начуо сам да има сина — усташгу. Донч. Мића је начуо да стари има у граду одраслу ванбрачну кћер. Дав.