на̀шушкати

нашушкати, нашушерити

Стална адреса

Лема

нашушкати

Варијанте

нашушерити, нашуше́рити

Извор

том 3, стр. 662, редослед 7

—
учинити да се нешто рашири, избочи, натрпати наборима, многим украсима и сл.
сл. — слично
— lрипасала око бокова толико нашушурену сукњу да је њоме запремила готово сву клупу.
Шимун.
Смешила се] ... једва пролазећи између столица и зИда са својом широком хаљином од наnУшурене свиле.
Андр. И.

Пододреднице

~ се

1. обући одећу с богатим наборима, украсима и сл., искитити се преобилно. — Што им се догодило? — питала је нека нашушана Грушкиња своје другарице. Војн. Преда мном нека нашушурена и намирисана Францускиња. Маж. Ф. 2. најежити се, накострешити се. — Очи му се избуље, ријетке власи нашуuVре. Шен. не речца за одрицање 1. а. уз глаголски облик пориче глаголску радњу њиме исказану: не знам, не дају, не чух итд. б. негира значење и других појединих речи. — Лична сVјета Љубивојева била је не мали узрок. Срем. в. с везником »да« означава да негирана реченица недовољно изразито исказује радњу, степен нечега и сл. (што ће тачније бити исказано наредном реченицом). — Пошто је опазила грофова духовника, не да се сагнула, него је одједном постала нижа узрастом. Крањч. Стј. 2. као одговор на неко питање пориче мисао претходне упитне реченице. — Ја да цркавам, а она tснаХа да ужива? А! ... не! Вес. 3. исказује забрану, заповест: немој! — Потеже нож. Комшије салетеше: — Не, Степане! Вес. 4. у одречно-упитним реченицама (најчешће ублаженим питањима) обично иза рвчце »да« а испред глагола, или испред глагола и речце »ли«. — Упитао је Денисова, не треба ли што. Крањч. Стј. 5. у вези са глаголским радним придевом глагола бити (будем) а. испред инфинитива неког глагола (понекад и елиптично, без допуне) није требало: не био лудовати, не било га дирати, а ти не био! (то радити). б. иза везника »и«: како не би био! како неће бити!. — Господар је много замишљен! И не био! ... Како ће смирити толику кавгу? Мат. не- као први део сложеница 1. означава негацију а. у сложеним придевима (односно партшципима) и именицама негира оно што значи други део сложенице: неважан, непечен, неискрен, непрочитан, незнање, независност итд. б. у сложеним именицама пориче позитивне особине које се нормално претпостављају за оно што значи други део сложенице: небрат, немајка, нечовек и сл. 2. (покр. ијек. ње-) у заменичким сложеницама означава неодређеност или непознатост онога на што указује заменица: нешто, неки, некакав, нечији, негде, некако (њешто, њекии сЛ.)

обући одећу с богатим наборима, украсима и сл., искитити се преобилно.најежити се, накострешити се.уз глаголски облик пориче глаголску радњу њиме исказану: не знам, не дају, не чух итд.негира значење и других појединих речи.с везником »да« означава да негирана реченица недовољно изразито исказује радњу, степен нечега и сл. (што ће тачније бити исказано наредном реченицом).као одговор на неко питање пориче мисао претходне упитне реченице.исказује забрану, заповест: немој!у одречно-упитним реченицама (најчешће ублаженим питањима) обично иза рвчце »да« а испред глагола, или испред глагола и речце »ли«.у вези са глаголским радним придевом глагола бити (будем) испред инфинитива неког глагола (понекад и елиптично, без допуне) није требало: не био лудовати, не било га дирати, а ти не био! (то радити).иза везника »и«: како не би био! како неће бити!.означава негацију у сложеним придевима (односно партшципима) и именицама негира оно што значи други део сложенице: неважан, непечен, неискрен, непрочитан, незнање, независност итд.у сложеним именицама пориче позитивне особине које се нормално претпостављају за оно што значи други део сложенице: небрат, немајка, нечовек и сл.( ијек. ње-) у заменичким сложеницама означава неодређеност или непознатост онога на што указује заменица: нешто, неки, некакав, нечији, негде, некако (њешто, њекии сЛ.)

Изворни текст (OCR)

на̀шушкати, -а̄м и нашуше́рити, -у̀шӯрӣм сврш. учинити да се нешто рашири, избочи, натрпати наборима, многим украсима и сл. — lрипасала око бокова толико нашушурену сукњу да је њоме запремила готово сву клупу. Шимун. Смешила се] ... једва пролазећи између столица и зИда са својом широком хаљином од наnУшурене свиле. Андр. И.