на̀је̄жено̄ст
најеженост
Лема
најеженост
Извор
том 3, стр. 545, редослед 15
- —
стање онога који је ледила. Дав. и уч. према најежити (се).
је најежен; језа, дрхтавица. — Пролазио је свако јутро још прије сунца у руменилу брда и танкој послијезорној најежености. Сим. Била сам сва немоћна. Сва ми је снага отишла у страх, у најеженост, која ме најежи́вати (се), -ѐжӯје̄м (се) несврш.
Изворни текст (OCR)
на̀је̄жено̄ст, -ости ж стање онога који је најежен; језа, дрхтавица. — Пролазио је свако јутро још прије сунца у руменилу брда и танкој послијезорној најежености. Сим. Била сам сва немоћна. Сва ми је снага отишла у страх, у најеженост, која ме је ледила. Дав. најежи́вати (се), -ѐжӯје̄м (се) несврш. и уч. према најежити (се).