наје́жити
најежити
Лема
најежити
Извор
том 3, стр. 545, редослед 16
- 1.
дићи увис, накострешити (косу, длаке, чекиње, кожу и сл.).
— Он вепар се наједноћ пред њима створи, чекиње круто своје најежив.
Мишић се стеже од студени или страха те тако исправи длаку и кожу најежи.
- 2.
необ. намрешкати, испунити таласима, валовима (о површини воде).
— За тренутак изгледа да је јутарњи вјетар најежио заскорупљену површину мочваре.
Фразе
кожа (коса) ми (ти, му итд.) се нај ежи згрозим се од ужаса.
Пододреднице
1. а. осетити језу, хладноћу, зиму (што се показује подизањем увис длаке, перја и сл.). — Заробљеници, као покисли врапци, стајали су погурени и најежени испод стреја. Јак. б. подићи се увис, накострешити се (о коси, длакама, перју и сл. услед страха, узбуђења, радости, љутње итд.). — Свака му се длачица на телу најежила од љутине. Вес. Од радости би му се најежиле косе. Шимун. 2. фиг. имати, добити изглед чега што је накострешено. — Гмиже ... између најежених стабалаца драче, купина, смрека. Кал. Пушке се пред њима најежише као коље искошеног плота. Лал. 3. необ. намрешкати се, испунити се таласима, валовима (о површини воде). — Хладни западњак наједном јако дуне, море се најежи. Ћип. Замочио руку у најежену матицу, захватио је на длан мало воде. Дав
Изворни текст (OCR)
наје́жити, на̀је̄жӣм сврш. 1. дићи увис, накострешити (косу, длаке, чекиње, кожу и сл.). — Он вепар се наједноћ пред њима створи, чекиње круто своје најежив. М-И. Мишић се стеже од студени или страха те тако исправи длаку и кожу најежи. НЧ. 2. необ. намрешкати, испунити таласима, валовима (о површини воде). — За тренутак изгледа да је јутарњи вјетар најежио заскорупљену површину мочваре. Лал.