на́јмитн

најмитн

Лема

најмитн

Извор

том 3, стр. 547, редослед 1

1.
узети у најам, на рад, у службу.
— Требаће ош најмити жена, па све опрати.
Глиш.
Подузетник га најми, и он се весело лати посла.
Цар Е.
2.
узети под најам, закуп, закупити.
— Вискајац је био на лошој, најмљеној мазги.
Вел.
Најмићу кућу, без иједног степеника.
Јак.

Пододреднице

~ се

1. ступити под најам, у службу, као најамник. — Вељко ... се најми у некаква Турчина да му чува овце. Вук. Стало се говорити о неком пропалом племићу који се најмио ... за кочијаша. Матош. фиг. Сиромашан као ми сви, па се мора и најмити у државне таљиге. И. 2. фиг. окомити се, устремити се на кога. — Најмила се онако на мене, неку више цугнула јутрос. Рад. Д

ступити под најам, у службу, као најамник.фиг. окомити се, устремити се на кога.

Изворни текст (OCR)

на́јмитн, на̂јмӣм сврш. 1. узети у најам, на рад, у службу. — Требаће ош најмити жена, па све опрати. Глиш. Подузетник га најми, и он се весело лати посла. Цар Е. 2. узети под најам, закуп, закупити. — Вискајац је био на лошој, најмљеној мазги. Вел. Најмићу кућу, без иједног степеника. Јак.